Fiat 131 Abarth

[neshaoct 9701]

 

Mada je u početku dočekan na nož kod ljubitelja italijanskih sportskih automobila jer je zbog njega ugašen fabrički projekat Lancia Stratos, koja je tada bila u naponu snage i mogla još godinama da pobeđuje, a pri tome je bila ljubimac svih italijana naklonjenih automobilizmu, Fiat 131 Abarth se izborio za svoje mesto u ''aleji velikana'' jer je predstavljao esenciju onoga što zovemo Abarth-ova dorada Fiatovih automobila.

Za razliku od Stratosa koji je namenski pravljen da bude reli automobil, Fiat 131 Mirafiori je u osnovi bio sasvim običan, pomalo čak i arhaičan auto, bez ikakvih sportskih pretenzija. Međutim, baš takav je bio odlična osnova na kojoj je bilo moguće pokazati majstorstvo Abarth-ovog tuninga. Rezultat je bio sve ono što smo voleli kod Abartha - mala serija, velika razlika u odnosu na serijski model, dosta posebnih i jedinstvenih delova ugrađenih u dorađeni auto, vrhunska snaga u odnosu na konkurenciju, vizuelna i karakterna oštrina i agresivnost, kao i uspešnost u automotosportu.

 

Pošto je osnova od koje se krenulo bila standardna, Abarthov tim stručnjaka predvođen čuvenim Cesare Fioriom kao šefom projekta, i Giorgio Piantom kao šefom Abarth-ovog trkačkog odeljenja, morao je dobro da se pomuči da napravi rasni i uspešni reli automobil koji je trebalo da nasledi slavne pretke, i pospeši prodaju Fiata 131, koji je u to vreme bio jako važan model za torinsku fabriku.

Automobil je pokretao poznati Fiatov DOHC dvolitraš sa tada neuobičajenih 4 ventila po cilindru. U ''stradale'' varijanti imao je 140 KS/6400 rpm. i bio je prehranjivan sa 2 dvostruka poprečna Weber karburatora.

 

131 Abarth imao je potpuno promenjeno zadnje vešanje koje je u najvećoj meri bilo poreklom iz modela 124 Spider Abarth - arhaične lisnate opruge svakako nisu mogle da se nađu u ovakvom modelu, i morale su biti zamenjene...Auto je dodatno proširen da bi mogao da primi znatno šire točkove, a naravno da je porađeno na olakšavanju vozila već u samoj serijskoj varijanti ugrađivanjem plastičnih i aluminijumskih delova.

Radi homologacije je napravljeno 400 primeraka, od čega je 50 bilo namenjeno za reli, a od tog broja 35 primeraka je dobila fabrička ekipa Fiata. Razlika između ulične i takmičarske verzije je bila u tzv. Preparazione Corsa paketu koji je koštao tadašnjih 33 miliona lira (otprilike oko 33.000 nemačkih maraka) bez Kugelfischer ubrizgavanja.

Taj paket je podrazumevao dodatno olakšavanje, veće kočnice, preradu vešanja, drugačije povezivanje gasa i kvačila, hladnjak ulja, sigurnosnu opremu, električnu pumpu za benzin, zatvarač diferencijala, hidrauličnu ručnu kočnicu, kompletno drugačiju električnu instalaciju, svetla, točkove, itd...pa čak i specijalne brisače za vetrobran...

 

 

Sve to davalo je 230 KS u prvoj trkačkoj sezoni 1976. kada je već na svom debiju na reliju Elba pobedio, pa do poslednje sezone fabričkog tima kada je imao 255 KS/8000 rpm. Serijski motor od 140 KS se proizvodio u Fiatu, trkački kod Abartha, dok je montaža celog auta izvođena u Bertoneu. Karoseriju je, inače, dizajnirao karoserista Colucci.

Fiat 131 Abarth osvojio je 3 titule svetskog šampiona u reliju - 1977, 1978. i 1980. sa Markku Alenom, Timo Salonenom i Walther Rohrlom za volanom.

1980. godine auto je bio skoro nepobediv jer je osvojio čak 7 relija u svetskom šampionatu. Izuzetne uspehe imao je u evropskom, i mnogim nacionalnim reli šampionatima.

 

Autor teksta:

Nemanja Mihailović

[djape1977 32]

pisac teksta je izneo neke netačne stvari:
onako iz glave, za pocetak, nijedan 131 nije imao lisnate opruge vec spiralne, kao i svi moderni automobili tog doba pa do dana danasnjeg. razlika u zadnjem ogibljenju izmedju obicnog 131 i 131 abarth je bila u tome sto je serijski 131 imao krutu zadnju osovinu sa spiralnim oprugama i multilink vesanjem a abarth je imao nezavisno vesanje McPhearson tipa.
sto se motora tice, serijski 131 je kao i drugi fiatovi modeli tog doba imao dve bregaste i 8 ventila a 131 abarth je imao 16v glavu. u "stradale" (ulicni) varijanti je imao 140 ks i jedan dvogrli weber karburator, a u "corsa" (staza, trkacki) verziji je imao dva vertikalna weber karburatora a kasnije kugelfischer mehanicko ubrizgavanje.

obicni 131 sa 2 vrata

 

 

 

Edited June 28, 2021 by neshaoct
prebacio sliku na FLCS server

[Gusar 4]

[Dante Bg 4]

 

 

 

 

 

[neshaoct 9701]

Video od suvog zlata by Centro Storico Fiat:

 

 

Campionato mondiale rally 1980. - pregled sezone u kojoj je 131 Abarth

[neshaoct 9701]

 TheSmokingTire video: 1978. Fiat Abarth 131 Group 4

 

 

[Tommy92 52]

Fiat 131 dizel 1977. godine na turi od 30.000 kilometara od Londona do Sidneja:

 

 

 

 

Edited January 4, 2020 by neshaoct
formatiranje

[silenci 2588]

 

[Desmo 474]

 

 

Edited April 25, 2020 by neshaoct
prebačeno

[Desmo 474]

[Ivan 20110]

Markku Alen  , zasluzan za prvu WRC pobedu Fiata 131 Abarth.

Dve godine kasnije osvaja i vozacku titulu, uz 131 Abarth u konkurenciji vozila (inace 3 puta sampionsko vozilo).

Takodje je Alen bio i prvi Finac sampion WRC. Iza njega 80-ih to uspevaju i Vatanen, Mikkola, Salonen, Kankkunen 4 puta.

Mladji verovatno pamte kraj 90-ih i Makkinena (4 titule sa Evolucijom) i Gronholma (2 titule sa 206).

 

Evo jedne legendarne slike i postave. Gledajuci sa leva: 1. je Miki Biasion, 4. Markku Alen, 5. i 6. nesrecno nastradali Henri Toivonen i njegov suvozac Sergio Cresto:

 

 

Lancia masterpiece, Alen i Toivonen ispred Delte S4, 1985. godina:

 

[silenci 2588]

jbg kako su pre Fiat Lancia i Alfa bili uspesni u sportu,nekad i ubedljivo pobedjivali,a sta je danas Abarth se samo prodaje kao serijski automobili,500 Abarth je vrh kad bi mogao odmah bi ga kupio.Lancia,nema je ni na vidiku,samo u Italiji prodaju samo model Ypsilon i Alfa koja godisnje nemoze ni 10000 djulija da proda.

a da ima i Ferrari koji jedva ugrabi neku pobedu u sezoni F1

 

Edited April 26, 2020 by silenci

[neshaoct 9701]

Trkački klasik kakav se samo poželeti može - Fiat 131 Abarth Rally Stradale

 

 

Ne postoji vremenski period autoindustrije u kome su veliki kockasti elementi, nalik rubovima točkova, izgledali dobro kao onda kada je predstavljen jedan veoma poseban model. Fiat 131 Abarth Rally Stradale predstavlja mašinu koja ne poseduje gotovo ni jednu oblinu na sebi, ali i dalje uspeva da izgleda savršeno - štaviše, sto puta bolje od mnogih današnjih modela kompanije Fiat - nastalu iz relativno nepoznate linije sedan modela i pretvorenu u zaista brutalnu reli jedinicu namenjenu za napad ovog brenda na sam vrh World Rally Championship takmičenja sedamdesetih.

 

 

131s model predstavljao je zajednički projekat kompanija Fiat/Abarth - koju je tada Fiat držao u svom vlasništvu - i Bertone, vrhunskim stručnjakom za kreiranje karoserija. Regularni 131 Mirafiori modeli bi napuštali fabriku i odmah nakon toga odlazili u pogon brenda Bertone, gde su opremani ogromnim krilima, haubom i poklopcem gepeka od fiberglasa i modifikovani potpuno kako bi bili karoserijiski potpuno prilagođeni nezavisnom zadnjem vešanju, koje je menjalo fabričku zadnju osovinu.

 

 

Ispod haube ovih modela, nalazila se dvolitarska jedinica sa duplim kolenastim vratilima, šesnaest ventila, Weber karburatorom i 138 konja. Ovo možda ne zvuči previše uzbudljivo, ali kako su brojne publikacije do sada navele, u ovom obliku interesantnom Fiat modelu potrebno je svega 7.2 sekunde kako bi ubrzao do stotke iz mesta, što je tokom sedamdesetih godina bilo veoma impresivno i omogućeno nesinhronim transmisijama kompanije Abarth, koji je ujedno, između svega ostaloga, činio ovu liniju neverovanto interesantnom za vožnju.

 

 

Trkačka izdanja ove serije predstavljala su prave sportske mamute, opremljene Kugelfischer mehaničkim sistemom za ubrizgavanje goriva i varijabilnom pumpom za ulje stvarajući 238 konja, što je za 99KS više od ulične varijante. Beli model koji možete videti na snimku koji sledi, predstavlja onaj koji je vozio Valter Rohl do pobede na 1980 San Remo Rally trci i pomogao kompaniji Fiat da osvoji svoju poslednju titulu za najboljeg WRC proizvođača i kasnije je prodat za 345.000 evra. Sa druge strane, crveni Stradale koji vidite u galeriji nema nikakve veze sa Rohlom, ali je zaista zadivljujuća jedinica zahvaljujući kombinaciji male pređene kilometraže - nešto manje od 51.000 km - i činjenici da je podrvgnut iscpnom šesnaestomesečnom procesu restauracije koji je njegovog vlasnika koštao skoro 42.000 evra.

 

 

 

preuzeto sa - Auto Blog